Жена

416 ЋЕНА

Савета. — Ох! то је дивно од тебе! (Ласкаво). Миле мој, је ли... какву ћу хаљину наручити 2

Милета. — Како!2 Шта!2 Какву хаљину2

Савета. — Е! него... да шта мислиш! Ваљда нећу отићи на соаре са једним пењоаром.

Милета. — Али, ти имаш већ једну нову новцату хаљину: ниси је свега ни два пута метн' ла!

Савета. — И ти мислиш да ћу је понова метнути2 Јок! Вараш се!

Милета. — Нећу је ваљда ја у место тебе обући... -

Савета. — Ти се самном спрдаш као неки комисионар.

Милета. — Не вређај никада, молим те, једно лепо уређено друштво, а још мање, кад је ово државним законом установљено, — јер то врло лако може доћи до ушију и саме полиције.

Савета. — Ти постајеш све више и више сме-

шнији и чудноватији! У свакоме случају, дајем ти на знање да ја нипошто не идем на ту забаву код твог министра са једном старом и отрцаном хаљином. Милета. — Са једном отрцаном хаљином [2 Просто, ја ти се чудим! Али, поручујем ли ја свакада за себе — кад идем на вечерње забаве — по једно ново одело2 Свакако, не! То ми и ти мораш признати... Савета. — Гле, молим те! Ала су твоја расуђивања... Нисам знала да ти умеш баш тако лепо пресудити ствар!

Милета. — Шта ћеш... у недостатку расуђивања, приморан сам имати малко разума. Али, кад бих те ја само слушао...

Савета. — Шта! Канда ћеш ме прекорити колико грдно трошим2 Милета — При свем том, дозволићеш ми, да

те ја не могу сматрати као један узор-пример штедње.

Савета. — (О! о!... Добро! нађи ми више жена, које тако штеде као ја.