Жена

ЖЕНА 417

Милета. — Као ти...2 једна једина је довољно.

Савета. — једнаје довољно!2... Ја те никако не разумем... изрази се боље.

Милета. — Но, кажем ти: таких жена, које

штеде као ти свакако нема, пошто су оне куд и камо више штедљивије од тебе.

Савета. — Како си могао тако што изустити!2 Кад помислим само — у место да имам своја кола и своје коње у штали — да све задовољавам једним. фијакером под најам... А за моје одевање!... Нема те жене, не постоји баш ни једна од мојих пријатељица, која би умела, тако као ја, да се укористи разним оказијама рабата. Кад би знао колико новаца само троши, на пример, Драга Недићка за своје тоалете!...

Милета. Али, њен муж је сто пута богатији од мене... он је српски милијонер!...

Савета. — Шта то чини! Драга ми још јуче говораше: „Савета, то ми је баш чудновато! Ти си увек дивно одевена, као права лутка, а јамачно је да трошиш три пута мање него ли ја.“

Милета. — Е, добро онда! Кад мислиш да си баш тако економна, посведочи то и данас — једном за свагда.

Савета. — Кад не би ишли на ту вечерњу забаву, коју приређује твој министар, већ на друго какво место — онда бих ти рекла: да; али, пошто мислимо тамо... то ми је немогуће!

Милета. — Али, међутим!...

Савета. — Ти нећеш претрпети богзна каку

оскудицу у новцу... и то све због једне...

_ Милета.— Како!.. Шта!2... Недавно сам заменио овај наш салонски намештај једним другим новим; прошле недеље морао сам платити оправке наше куће у Панчеву... Ти си све то тако брзо заборавила,.. Савета. — Кад је тако, онда ја налазим необично, да можеш тако лакомислено позајмити триста динара Ради Луковићу — твом пријабрату, како га ти то називаш.

Милета. — Повајмилањ не значи дати.