Жена

418 ВЕНА

Савета. — Међу пријатељима и школским друговима те су две речи синоними.

Милета. — Рада!... Ти њега добро не познајеш. Кроз месец дана, најдаље, повратиће ми сав тај новац.

Савета.— Хоће, врага!...

Милета. — Од куда ти то знаш2

Савета. — Да, повратиће ти новац!.. Кад врба крушку роди!

Милета. — Ти дакле држиш да неће2 Али ја ти опет кажем да хоће...

Савета. — Добро! ја ти само то, пре но ико, желим.

Милета. — ја довољно познајем Раду: могу бити без бриге.

Савета. — Најзад, ја видим са задовољством,

како су теби твоји пријатељи милији и од мене твоје жене. Баш ти хвала!

Милета, (слегнувши раменима). — Ето ти опет где почињу будалаштине.

Савета. — Шта ћеш... цео свет нема твоју мудрост, драги мој. Али, у место да се показујеш наспрам мене великодушан на такав један начин, називајући ме глупачом, боље би учинио кад бими понудио оно што ти тражим. И знај добро, кад би се то тицало само мене...

Милета. — Али кога се то још тиче2 Савета. — Тебе такође.

Милета. — И мене2!

Савета. — Шта Зар се чудиш2 Но слушај ме,

драги мој пријатељу: кад смо оно били на последњем соаре-у код Крсмановића, тако ружно сам била одевена... О!молим те, не реци ми још да нисам... јесте... била сам као уснопљена. Тога вечера цео свет је то био приметио. ја и сама Недићка, која није самном ни најмање зла, упитала ме је где сам то могла наручити таку једну хаљину и, најпосле додаде: „ја не разумем, Јелисавета, како ти може твој муж дозволити да тако излазиш...“

Милета. — Али како тог Мало час си ми казала да тије Недићка свагда одавала своје комплименте .