Жена

388 ВЕНА

где казују, како се од жена ништа није отело и како ће све порадити, „док ми драги са границе дође“.

По селима нема глади. Сиротиња може лако да заради, јер је радна снага скупа. Многи сиромашнији засејали су више но пре.

Само ће бити тешко са косидбом. Где је мање жита и ливада, тамо ће жњети, али где је више, тамо муку муче. За кошење ливада траже косачи по 5 динара дневно, а пре је било 2, највише 27 динара. Жене се договарају. Говоре: Мораћемо и то. Ићи ће тешко, али како нам било. Зар да се проспе кашика, кад је већ принесмо устима...

Оне ће наћи излаза. Морају га наћи, као што су на граници нашли излаза из најтежих прилика и људи њихови.

У Бугарској у овом погледу стоји очајно. Тамо су жене у много мањој мери радиле пољске послове но у Србији, јер су Бугаре ослободили од Турака: Руси и Срби и Румуни „тек пре 35 година.

Оне не показаше овом приликом ни телесне ни душевне снаге као њихове сусетке Српкиње. Зато је и остало у Бугарској толико необрађена земљишта, и ако су и Бугарке у овим тешким данима много више радиле но пре.

Оно што су жене урадиле за ово последње време на Балкану, и као болничарке и као домавице и као раденице у пољу, подићи ће им у очима људи и љубав и поштовање, те без сумње знатно поправити њихов потчињени положај. А и време је.

МУДРЕ. ИЗРЕКЕ.

Сваки човек може да погреши, али остати у погрешци,

могу само непаметни. ж

Има тренутака, када су нам најслађе наше сузе. ж Многи воле правду, али је не бране. Па да ли је онда воле

8. тинистарањеаљаскнаљит лане.