Жена

424 МА ЕЈРРГА

из приватних школа п уписали их у први разред ове. Тако п они, чија су деца основну школу и раније свршила, пре једне пли две године, пријавили ву их у нову, државну, школу. На тај начин су се по две п по трп сестре, млађе п старпје, нашле све у једном, у првом разреду.

При упису помогао је управитељци, која је и сама тек па школе пвашла, Љ. П. Ненадовић онда начелник Министарства Просвете, Кад је изабрана управитељка, —- избор је пао на Катарину "Борђевићеву (госпођу Миловук), — Ненадовић је сам отпшао њој, да се павести хоће ли се управитељства примити. При освећењу основе за школску зграду он је читао апостол, Министар (К. Цукић) долавпо је у школу да видп како се ради, па је и сам улавпо у дневне школске послове и давао упутства у настави и администрацији. Тадашњи најбољи професори, чак п са Велпке Школе, са задовољством су пристајали да у овој школп раде, неки и бесплатно. Наставнице су имале великог угледа, у толико пре, што су онда у пашем друштву обравоване жене биле ретке а нео. бично цењене.: Укратко, В, Ж. Школа је била свесрдно прихваћена као новина, која се јако свпђала п која се очекивала.

Управитељка је тежила, да ради подизања културног нивоа жене, у школу привуче што више деце п из Србије. „В. Ж. Школа“, пише она Министру (1866.) „треба да је приступна свакој девојчици у вемљи, а сада то пије за оно ван Београда...“ Алп навирање деце из самога Београда, а затим из целе Србије, долази и само собом, п врло је јако. Већ друге године у згради нема доста простора за све ученице, осећа се стешњеност. Од како је било допуштено ваједничко учење мушке п женске деце по гимназијама, — а ова коедукација чини другп важан м ме-

Боља.

2 Још од 1873, или четврте, у гимназијама се виђа и по које женско дете, и то се тако уобичајило да је 1879. и министровом одлуком утврђено било. 1894. заједничко школовање је укинуто, да му се сад опет даде пуно важности. — Прве наше матуранткиње биле

су г-ђа Софија П. Ђорђевића, г-ђа Зорка Рг. ЋБ. Николића и г-ђица Лепосава Бошковићева.