Жена

НЕНА 495

нат у историји школовања женске деце, — већина, ученица је прелазила у В. ЖК. Школу да се спреми за учитељску службу. Уопште, школа живо комуницира и са Београдом и са Србијом. За дужи низ година она стоји врло добро и вадовољава једну општу потребу, а и амбиције, које су донекле п патриотске, пдеалистичне, што је хармонирало са оним временом.

Ма да В. 'ЖК. Школа, и то само са својега старога назива, јер је она у ствари сада гимназија, ! данашњем нараштају изгледа застарела установа, и ма да су је замениле друге, нове школе, ипак је њено пме још увек познатије него и једне од њих.

То долази не само отуда што је она, као прва у својој врсти, учинила у свести наших маса прве утиске о једној женској средњој школи, већ и отуда, што је она заиста, видно п добро, суделовала у образовању женскога подмлатка.

Појам о школованој девојци везан је за њепо пме готово провербијално. Познати су изрази „инштитуте, „инштитутка“, „иштитут“. Име В. УК. Школе дуго је важило као појам о финијој култури једне младе девојке, и о педагошкој спреми једне учитељице. В. Ж. Школа је у дотадашњи начин васпитавања женске деце унела нешто ново, што је имало гпарма, Њу није само потребитост, доста осетна, чинила тако видном. Својим унутрашњим поретком и лепим тоном она је правила утисак једне отмене установе. Њен глас долавио је од њеног васпитног утицаја, ватим од појаве нових учитељица које су, свеже п одушевљене за рад, палавиле из ове школе п враћале се у Србију, па се на њима познавала културна прерада личности новина.

В. Ж,. Школа је дала највећи број учитељица и уопште обравованијих жена. Не самоу Београду, где је можда свака друга школованија, госпођа била њена ученица, него п у целој Србијп, по најудаљенијим селима п у равпим слојевима друштва, свуда, још једнако, игле школовапије жене понајвише су учепшце В. Ж Школе, бар са по неким разредом. По-

“"В од 8 и9. = Б од 13. и 14;