Жена

426 БАЈЕ НА

рекло првих напредака у просвећпвању жене ваља. тражити у раду В. К,. Школе, а тек затим у ваједничкоме школовању по гимназијама.

Већина јавипх радница, културпох п хуманих жена, прошла је кров В, УК, Школу. Међу њене ученицо убрајају се мпоге впше или мање познате добротворке, представнице п сараднице култуних и патриотеких заједница, многе одличне и угледне учитељице: књижевнице (нпр. гђа Даница Марковићева и г-ђица Милица Јанковпћева) и позоришне уметнице (г-ђеЗорка Тодосићка, Перса Павловићка, Александра Милојевићка), сликарке (т-ђица Надежда Петровићева), лекари итд

У В. Ж,. Школи су школовалп своје кћера', па. п унуке, све старе п отмене београдске породице, чиновничке (почевши од саветника и минпстра) и трговачке и занатлијске, упоредо са простим и сиромашном. (Ванимљиво је што се многе од ранијих ученица, међу њима и више учптељица, ни данас нису одрекле. српске варошке ношње).

"Треба споменути традицију ове школе, а тиме се. не пвувимају остале, да се ученице из других крајева Српства које се у ову школу пријаве прпмају са сваком предусретљивошћу п свима допуштеним олакшпцама, особито ако су спромашније. Сем тога, са особеном препоруком Министарства, и несумњиво са ангажовањем Љубена Каравелова, примљене су, првих година, у школу неке Српкиње из Македоније, п неколике Бугарке из Бугарске, ученице, а п три калуБерице. (Калуђерпце, Евдокија, Евгенија п Теодосија, да „уче нарочито рад, а п друге наук “, како велп Министарство), Долажење таквих ученица почпње 1864. Међу најстаријим су нпр Стојанка Антонова па Шумле,“ Рајна Кесјакова из Копрпвштице, Смарагда Начовићева, Жељка Иванова, Евгенија Иванова, све три из Келевника, Марија Вељева, Ката:

: Овде је учила и Краљица Драга и њена старија сестра.

» Зумбула Иванова из Ескизара, сада управитељка једне женске школе у Софији, и Стојанка Антонова, долазећи о крунисању, 1903, у Београд, сетиле су се своје школе и походиле је.