Жена

- 416 ЋЕ НА

фабрике у Монтариас-у, видјећи руљу и сузе њене, — филозофски узвикнуо:

„Ах, ала је ова сестра морала бити добра, па „да тако љубљена буде!“

П. Лажни бисер: Марија Башкирчев.

с1опае сирдо. ОКељноме славе).

Она се роди 11. октобра 1860-те године у једној од оних свијетлих и широких кућа, које бољари тако лијепо праве по бескрајним равницама и провинцијама малоруским. Отац јој бјеше син једног ђенерала, а мајка, из татарског, поријекла, што ускоро и доказа: двије године по удадби она поведе своје двоје дјеце и оде живјети код својих ро"дитеља. Дакле, увиђате шта бива од младе породице. Дједа, баба, стриц, рођака, слушкиња, сва се кућа стараше око дјеце. Не ваља никако заборављати славну татарску крв, при изводу поступка младе ђевојке. Прије свега, њу не одбише (од сисе) све до треће године, и то је учини тако паметном, „да још у другој години, кад је њена мајка можда из шале, прошапнула: „Марија је животиња“ она се оштро окрену својој дојиљи: „Марта, хајдемо; мама још не познаје Марију.“ У петој години, она већ облачаше деколте, стављаше себи на главу

цвијећа и играше у сали врло озбиљно, а цијела је кућа посматраше. Она је често сањала о ноћи, када ће бити играчица, какве није никада било. При гозбама, буде ли она ту, свако оставља и брата и сестру, па самоу њу гледа; проговори ли се штопод 6 њој

Кад јој је било десет година, смалах (цијело _ племе, које под шаторима живи) напусти Русију и Марија први пут познаде елегантна свијета у Баду. Једне вечери у позоришту, рече јој један Господин: „Молим, Госпоице, покажите ми ваше руке“. „--... (Ох, почем она носи рукавице, нема сумње, биће