Жена

АЕ А. 411

нека страшна кокета!“ Она на то сасвијем пребли-_ једи, јер је била претјерано горда, једнако говорећи: „Моје красне руке, моје обле мишице, моје грло, тако лијепо створено;“ — а кад би заплакала, потрчала би огледалу, говорећи: „Моје ме ситне сузе: красе и сувише. У осталом, она је много и вољела да дуго тако сама стоји пред огледалом и да. се диви свом дивном стасу и хармоничним контурама свог бијелог лица. У вече, пак, прије него. што легне прочитала би молитву: „Оче мој, сачувај ме од богиња, дај ми љупкости, лијепи глас, среће у породици и дуг живот мамици мојој.“

Стари један ратар, јеврејин, рече једном њезиној мајци; „Ти имаш двоје ђеце; син ће ти бити. као и сваки човјек, а кћи звијезда!“ Марија, држећи себе за мудру, лијепу и окретну, помисли, да ће то бити најбоље и најпростије средство, да се богато. уда. С тога поче високо гледати, и у дванаестој години, слијепо се заљуби у војводу Н... Видјети га на Кеју Странаца, како се поред неке плаве Г-ђе шета, бјеше за њу права срећа, али то јој даваше и кризу страшне љубоморе. Она би се вратила, бацила у наручје своје учитељице и дубоко јецајући — плакала. У вече, она је по четврт часа клечећи и Богу се молећи, да је упозна са њеним. војводом — надање и усрдност таква бјеше, да се је више пута радовала, видјећи осмјешену Мајку Божју на златноме небу. Из новина, она случајно. дозна, да јој се херцег жени. И таким ударцем, њена луда љубав паде, јер ње и не бјеше.

Ваљало је, дакле, тражити другог. Једне вечери у Риму, примјети наша Госпођица, да је два младића прате. Од тада, кад гођ би она стала на прозор, виђаше их, — у римској хаљини — како се третоаром“) шетају. Младићи бјеху елегантни;: Евина је кћи љубопитљива, јељте2 — и мајка пошље слугу да јој купи хартија. Дозна се, дакле, да се тиче љубави, па се убрзо спреми и састанак. Пријатељ Маријин и њихов престави их лијепо; млађи од њих бјеше синовац кардинала Антонина, __ =) Плочаником.