Жена

418 ЛЕНА

нашљедника папе Пија 1Х-ог, чему се Марија веома „обрадова. Синовац папин, па то већ није рђаво!

"Састанци се учесташе: у Пинчију, Вили Боргези у

позоришту, свуда гдјегод се могло. Љубавне изјаве, грозничаве и сањалачке, не задоцнише такође много — и Марија се једнако труђаше, да достигне врхунац ситуације. Хтјела ли само да јој се рука пољуби — она ју с обореним очима само пружи. Међу тим, једнога вечера, на кутњим степеницама, она, као каква сељанка, дозволи му, да је пољуби, па и сама га пољуби, јер из милости, како она вели, није у цијелом свом животу пољубила. Доцније, она мишљаше, да ју је пољубац умрљао и заиста, имаше право. Ко даје прст, даће и руку: пољубац, то је већ много за невина. Сјећате ли „се ријечи пјесникових: „Пољупца се бојим као „љуте пчеле!“ Код Антонина се јавише тешкоће: Рускиња, без оца, а с мајком луцкастом. Она, заиста, бјеше богата, али куд је често одлазила! „Узалуд је лагати ономе, који из....!.... Онда се

Марија покаже одважном: остави своју мајку и с "тетком оде у Русију, да добије свој мираз, донесе га у Рим и тако уреди своју свадбу. Путовање "бјеше дуго, бављење у Малој Русији несносно, а оцу се никако не може ласкати. Али, што жена хоће, то и Бог хоће: — и пошље толиких перипетија, једне талијанске, плаве и шекспирске ноћи, „отац, мати, кћи, слуга, сви скупа отпутују за Рим. Пријатељ, који их дочека, јави им велику и тешку новост: Кардинал је Антонино умр'о! ~ А синовац 2 — Њему је остало новаца. Историја додаје, да се породица Башкирчев одмах врати, као што и бјеше дошла. Марија није нимало жалила. Она опојена и „занијета славом, једино је мислила: 4 дати обе. добити дјеце! Свака праља може их пуно имати. Па затим шта, хоћете да сањам о човјеку са жу„љевима на нози2! То, заиста, има сваки човјек, ал ја не бих ни самоме краљу опростила!“

Сјети се сад она да јој је глас лијеп, па јој -се учини, да ће добро бити ако постане славна

пјевачица, као Аделина Пати. Сјети се још, да је