Жена

„ВАН 6 451

Сложна браћа потерују Турке До бедема и преко бедема.

Не дају им да помоле главе,

А камо ли да набаве хране!

Ал' се Турчин не да саломити,

Не да града без велика јада!

Шукри паша стари мегданџија:

Мушки брани Једренета града,

Одољева и глади и жеђи,

Те сузбије Србе и Бугаре,

Дан за даном пет месеци дана! Ту је многа сахрањена војска,

Ту је многа малаксала снага,

Што од борбе, што од зиме клете, А многи се Србин ужелио Постојбине и огњишта свога.

Сви вољаху једном ударити

Па Турчина силу саломити,

Но чамити под Једреном градом!

Кад видеше храбре војеводе,

Да је војска орна ударити,

Ратно веће одмах учинише.

Први рече Иван ђенерале;

„Побратиме Степановић Степо,

Није време дуљити опсаду,

Ни морити глађу Једренета,

Наше војске воле ударити,

Но чекати на предају града.

Него хајде да се послушамо

И Једрену једном кидишемо.

Ја ћу сутра с мојим Бугарима

Ударити с југа и с истока,

А ти удри с твојом Србадијом —

Са запада и северне стране.

Ти ћеш први бојак заметнути. Удри јаче, побратиме Степо, Удри силно, што год имаш снаге, Да не мисли Турчин да је шала, Не би ли се Шукри преварио И повуко војску ка западу,

Док ја приђем источнијем тврђем,