Жена

А КОКА

Силан Турчин Једрен поседнуо ја не могу Једрен освојити, Ни јуришем ни опсадом тешком: Мало ми је војске и топова. Но те молим, мио Господару, Помоћ тражи од српскога краља, Што је скоро Турке надвладао У питомој земљи Маћедонској. Силна му је војска на одмору На окупу у Маћедонији, ХЖељно чека боја и мегдана“! Цар послуша свога ђенерала, Па братими од Србије краља, Да му пошље нешто убојника: Мало нешто педесет хиљада, Да освоји Једренета града И Турчину да саломи крила. Братски поздрав, краљ му братски прима, Шаље војске ка Једрену граду, Колико је царе заискао, Са војводом Степановић Степом. још му даде стотину топова, Што их данас у свијету нема, Да поруши Једренске тврђаве, Да искида жице препречнице, Којима су оне опасане.

Боже мили чуда великога!

Када Срби једрену стигоше

И бугарској придружише војсци, Тад војводе одмах углавише,

Да заметну опсаду Једрена!

Са три ланца њега опасаше! Први ланац, пушке бајонети, Други ланац, велики топови, Трећи ланац, сва остала војска!

Мало било, за дуго не било:

Стаде јека тешкијех топова, Стаде прасак танкијех пушака, Стаде цика добријех јунака, Земља стење, небо се пролама!