Жена

482 ЋЕ НА

њем веку, а не осврћу се на друштвени прогрес који је жену и мајку силом околности истерао на улицу. Кена је данас једном речи, потпуно изједначена у дужностима са човеком. Илп је можда служити војску, па и поганути у рату, нешто најтеже и пајстрашнијег Не! Не! Има нешто још теже, а то је мајчин бољ за изгубљеном децом. Душевне муке, које мајка подноси целога века, теже су него телесне које рањеник осећа релативно кратко време, А у ратовима, не треба заборавпти, највећу улогу игра војнички дуг његово одушевљење п патрпотизам. Балкански рат је најбоље показао, да српска војска не би имала онаквог успеха, да у сваком борцу нпје лебдео дух српске мајке. Тај дух му је удивао храброст и издржљивост. Слушајте!

3

Успављујући у колевци свога вина, српска мајка му је певала о српским јунацима: о Краљевићу Марку, Обилићу, Страхинићу Бану, Топлици Милапу п Косанчић Ивану. Кад је у школу први пут пошао, она му је купила пли пзаткала шарену торбичицу, купила му потребне хаљине, паљубила и са сузама радосницама испратила. Чим је научио да чита, купила му је песмарицу, где је оппсана слава српскох јунака. После је он њој читао бисерке песме, које су очувале српско име и пародновт, Оне су га успављпвале и будиле, Оневао је о негдашњој слави п величини српској, оплакивао Косово и жељно исчекивао дан да га освети. (Ох, како је мајка радосна била, кад јој је синчић први пут о светом Сави декламовао: „Ал кад одрастем душмаћне клети, видећеш Сртче како се свети“. Колико среће! Колико вадовољства. Учитељ, причајући у школи о прошлости Србиновој и његовим патњама сав би се занео и махинално узвикнуо: „Децо, Српчићи моји! Упамтите, да Косово још није освећено, размислите шта треба да радимо, па да нам отаџбина буде велика и силна сетите се робља које још у јарму пишти и чека да га ми ослободимо. Будите добри, радни пи послушни. Читајте увек добре књиге, а