Жена

ВА БОКА _ 488

највише песмарице, љубите своју отаџбину и поштујте своје родптеље, па ћете дочекати свети час — освећење Косова.

Заратило се. Наступио је балкански рат. Села и вароши остадоше потпуно празни. Отишло је све. Само по где-где видиш којега старца и богаља. Час је судбоносан, Ори се шесма. Мајке плачу — сеје певају — војници весели и одушевљени. Прва је борба наступила. Пало их је много, п сувише. Али ратна је срећа на нашој странп и победа се ва победом ниже. У колико више њих гину, у толико више расте одушевљење. Дух српске мајке појављује се код наших војника и они савлађују надчовечанске напоре, Рањених је много. Ено их пуне и препуне болнице, где их дичне Српкиње негују и ране им видају. Ено их, и по селима где болују. Мајке их негују и поред тога свршавају све напорне тежачке послове. ,

Погледајте само по селима широм Србије. Шта се тамо ради у ово ратно време, Шта раде наше просте сељанке, о којима слабо ко води рачуна. Видпте-лп. кров онај каљави пут што вијуга кроз село, кола. Проста сељачка кола, а у њима краве упрегнуте. Са стране иде једна старија сељанка, а у колпма лежи млад, као роса младић. Џокривен је грубим губером, испод којега се помаља војничка униформа. Артиљерац је. Стају. Траже и моле. Мајка плаче и вели: „Озебао је. Девет пута сам га ноћас купала, био се упалио“. Иде чак у варош са њим лекару, па га затим поново враћа кући да га негује. Но код куће има још и два унучета болесна. Она има још два сина, један је у Битољу,а други тамо негдеу Албанији. Сама је остала са ситном децом код куће. Имање је прилично велико. Ко ће га урадити, а ко болесника неговати2 Ко ће поорати, посејати, ићи у воденицу, однети порезу ит, д:г

Из многих кућа отишло је по 4—6 браће, сви који су моглп радити. Остаде су само жене. Рано су пораниле Упртиле децу на леђа, преслицу ва појас, па тако иду у њиву да копају. Сретоше једна кола. У њима је просто отесан дрвени сандук. За њима