Жена

484 ЕВЕ НА

две жене и један старац. Ко је тог Имала је сина артпљериског поднаредника, који је све борбе издржао, на Битољу чуда чинио са својом батеријом, али се после равболео и подлегао. Он је био тамо негде сахрањен, али га је мајка сад овде пренела. Мајка пде за колима, јеца, али трпи!...

:

Па реците сада по души, ко највпше жртвује за државу и друштво Да-ли човек, који свако право присваја себи, или мајка, ах! јадна мајка, којој оспоравају свако правог Ко показује већи патриотивам и јунаштво: да-ли онај што је се храбро борио и погинуо у рату, или српска мајка, која све последице рата сноси на својим плећимаг Не, не! Људи се покавују страшни идиоти, када женине и мајчине жртве ва друштво и човечанство не признају. Ако је коме служпо као изговор, да жена, све дотле, док не буде служила војску и ишла у рат, не може бити равноправна са човеком, онда тај изговор више не може важити. Балкански рат показао је, да српска мајка има много више заслуга за његов срећан исход по Српство, него што се то мисли.

Светски конгрес за женско право

гласа. Хелена Буле. Берлин.“)

Од 13. до 20. јуна о. год. по новом календару, био је у Будимпешти велики, међународни конгрес за женско право гласа.

1904. године створен је у Берлину светски савез за женско право гласа. Из тога скромног почетка, развио се данас савез, који у истини обухвата · цео свет. Год. 1904. било је само 8 друштава за женско право гласа, данас има стотина таквих друштава у 25 држава. Само у зиму 1912. и 1913. го-

#) Госпођа Хелена Буле из Берлина, немачка списатељка, написала је за наш часопис „Жена“ чланак, кога радо саопштавамо.