Жена

ВАГЕРНЈА 485

дине су у 17 сабора поднесени законски предлози, да се женама даде право гласа.

Конгреси за женско право гласа, који се одржавају сваке друге године, постају све значајнији и привлаче на се све то већу пажњу целога света. Задатак је тих конгреса, да се обавесте о напредовању женског права гласа у свету, да нађу основе за заједнички рад у том правцу, и да за идуће две године пропишу најглавније послове, које треба посвршавати. Ти конгреси треба и да освајају и придобијају нове присталице.

Конгрес у Будимпешти је био необично јако посећен. Све су задруге послале своје заступнице. Испрва се пријавило 1.600 заступница, а на конгрес их је дошло 3.000 женских свију народа и раса.

У великој, дивно искићеној дворани редута, биле су седнице. За цело време док је конгрес трајао, била је дворана дупком пуна, а интересовање необично велико. У кафанама, на дунавском кеју, на улицама показала се нова слика. Свуда женскиње у хаљинама отворене боје, са златном значком, на којој пише: јиз зиНтасн (право женскињу). На све стране ћеретање или озбиљни разговори. А све то женскиње осећа се сродно, везано

једном мишљу и тежњом: Право женама, једнако

право и једнаке дужности у држави. Американке

имају превагу. Оне су дошле у највећем броју, и

осећају као да су најстарије, најискусније, јер је у Америци почела борба за женска права још у оно доба, када је отпочела борба за ослобођење робова. Још 1867. године поднеле су Американке први законски предлог о женском праву гласа у држави Кансане, а 1869. добиле су то право у држави Виомингу. С тога превлађиваше на конгресу, у Будимпешти енглески језик, којим говоре Американке, а оне су канда уживале и највеће симпатије Мађара. Сигурне у понашању, елегантне, раскошне, импоновале су Мађарима, који су пријемљиви за те особине. У Хотелу Хунгарији било је славље „рођендана жена“ и том је приликом било