Жена

КЕ НА 528.

учи бугарским родољубивим песмама и тумачи им. „Шуми Марица.“ А шуми само за Бугаре. Па не шуми само Марица, него и Вардар и Брегалница и Злетовска река и Струмица. Све то шуми и све је бугарско.

Школа у Маћедонији учила је да треба по. штовати родитеље, али прво иде Бог, па учитељ. Бога деца не виде, ал виде учитеља сваки дан. А што учитељ каже, то је светиња. Ту нема поговора не сме бити сумње. Учитељ је казао, еле доста, свршено је. Има много учитеља и на западу, који тврде, да се без оваког начина не би могла одржати дисциплина. Кад у деце не би било оваке вере у учитеља као у Матер Божију, не би настава могла да постизава успех.

Како ће против овакве вере да се бори мати са школом2 Како ће да исчупа дете из канџи учи-– тељевих2! Сирота Станка нашла се пред једном огромном снагом, чију моћ она дотле није схваћала. Зар може бити некога, ко ће да јој отме дете, па. да се то дете одрече чак и матерња језика.

Највише је успевала са народним песмама, па онда са свечарством. Али је учитељ говорио, да су те лепе песме бугарске народне песме. На крају Ратко није ни сам знао шта је.

Стана није никако хтела да јој отргне сасвим дете. И она га је узела преда се и казала му. Ти си већ одрастан. Могу се с тобом разговарати као с великим. Ти знаш да ти је дед био српски поп. И мати ти је Српкиња и отац Србин. Али се сложили Турци и Бугари. И кад Турци не могу да нас потурче, хоће бар да нас побугаре. Ти не можеш сад да се опиреш. Они би нам разорили кућу и учинили зло твоме оцу. Али ће овај зулум проћи. Заклињем, те сине, да увек памтиш да си Србин, и да и деци својој казујеш да су им стари њихови били Срби и да су и они Срби.

Растко је обећао. Јер да он у школи буде противан оном што прича учитељ, то не би могао и не би смео. Него онако у потаји. Било је у њему нечега што му је сметало да искрено, свом душом.