Жена

540 __ НЕНА

Гајић. — Аг!

Наталија. –- Ја га нисам баш волела.

Хајни. _

Наталија. — Али је он мене волео до лудила.

Гајић. — А 2!

Наталија. — Ја бејах млада.

Гајић. — 0!

Наталија. — Он беше стар.

Гајић. А!2

Наталија. — Алп он беше богати конт, и ја сам пошла за њега, чини ми се само ва то, да будем богата контеса — контеса Наталија Ива „Бубановића, — да бих пмала круну и грб, то што нико

од нас жена у Србији нема. Он ме је усрећио.. Гајић. — 0!

Наталија. — И напослетку — умре... Бог да га прости,.. Не говоримо више о томе

Гајић. — А!

Наталија. — Кад ви пзађосте пз воде... отре-

сајући ваше руке још влажне од морских пољубаца... са вашом лепом плавом косом, коју је морски поветарац рашчешљавао.....

Гајић. — 0!

Наталија, хватајући се ва срце. — Не бих умела да вам сада кажем оно, што сам у том моменту осећала... ту. Ви сте били у једном пругастом ружичасто — белом костиму од памука... и обавијајући ваше тело једним широким пењоаром, ви сте у истд време п мене били оборили Јуди дугим ватреним погледом.

Гајић — А!»

Наталија. — Мој муж.....

Гајић, дижући се. — О!

Наталија, тако исто. — Имате право. Не говоримо више о томе...

Гајић. — А!

Наталија. — За време свог двадесетодневног бављења у Дубровнику, нисам се била нп једном купала, лечник ми је био то забранио, и, ппак, не внајући ни зашто ни како, сутрадан по нашем впђењу псти вал нас је љуљушкао обоје.