Жена

ЕН А 591

Внање туђега језика је добро п корисно, да се можемо п с члановима другог народа споразумеватп, радећи за себе и своја п радећи на напретку опће човечанске културе, али на њему нећемо никад ударити чврсте темеље будућности појединој народној јединици.

Зато, у великој заблуди живе они, који намећу другима свој језик. Јер наметањем језпка не постижу оно, за чим у срцу теже, а сметају културном напретку појединаца п народа, па тако и опћем напретку својих суседа и целини својој.

Наметљивци мисле, да ће туђим језиком наметнути детету и особине онога народа, чији је језик. Но то је грдна обмана. С матерњим језиком и упоредо ве њим увишу се и друге особине родитељске п онога народа, чији су чланови. Те особине ударпле су већ темеље згради, на којој ће блистатп натпис: Србин или Орпкиња. И сад, кад наиђу варварски непмари, да на ове темеље каламе туђанштину, морају наићи на унутрашњи отпор и природно је, да не могу успети, Највише је, што могу постаћи, да ће изаввати недоумицу или забуну, а код многих и узбуну. Наваливши, у раном детињству, да сузбију матерњи језик, који је с телом срастао и да помраче осећаје којп су с њим у вези, створе за неко време недоумицу и донекле забуну у уму и срцу, алп је то само тренутно и траје дотле, док убрпзгавају туБинштину, а одма затим јавља се слатки матерњи јевик и с њим природни унутарњи осећаји, који навалу ослабе, потисну илп сасвим униште.

Наметање туђега језика силом, прави је Спаифов посао. Одваљај камен до пола брега, он ће се скотрљати доле. У том котрљању може оклизнути у страну, може се и зауставити о грање и камење, али се нпкако неће појавити на врху брега.

Брег, по ком желе наметљивци одваљатп камен културни поједине туђе јединице на њему пупо сметња. Јер иако је језик спољашњи представник народнога бића, није он израз целокупнога бића. Па кад би се путем језика по оном брегу попели и до врха, још то не би значело, да се биће пз основа изменило. -