Жена

592 ВЕНА

(0 језиком п пре њега и. упорадо с њим устпе дете телесне п душевне дарове својих предака, разне особине, клице за култивирање, наклоности, обичаје... Кад би се све ово хтело путем језика, науке, обравованости да збрише п из темеља промени и не приличне клице у организам усаде, требало би ва тај огроман рад челичне воље, п натприродне снаге, да једну већ скалупљепу прпроду потисну, скрјају и препначе. Ва тај рад мален је човечји век. Па ако тај рад навђе још на тврдокору природу, те не може у њу да продире, онда су маленп за то и векови, Историја нам кавује, да се претапање народа није догађало на пречац и наметањем јевика, него су сасвим друге погодбе ишле том на руку.

Вато, навала туђега језпка на народ, који пма свој једар јевик п који је свестан свога народнога бића и има изравпте способности за култивирање свога народнога бића, може се у најбољу руку обележити само као сметња културном напредовању његову и као устава, да народ јачих способности не јача на штету опога народа, који му намеће свој језпк.

Наметањем туђега језика не може се уништити наш језик, Највише, ако му се начини незнатне штете.

Но савесним неговањем свога језока не мора бити нп те штете, У туђем мору, где се налазе острва, народна, може да се опави штета у језику, језик се натруни туђим речима и начини се смеша, Алп често врло често није кадра она да поколеба клпце народнога осећаја у срцуп крви, Штавише, острва умеју понекад жешће да проговоре својим језиком о средини свога народа, пего средина о острвима.

Слаб народ, у ком особине народнога бића ипсу стварно обележене и у ком национална свест није равбуђена, нестаје, пропада. Српски народ није таки, То нам псторпја доказује, то нам садешњица потврЂује, а то ће п будућност утврдити несумњиво.

Мален српски народ налави се међу великпма и моћнима усамљен. Сам је на себе упућен, па сам себе чува и сам собом јача. То му је чврста основа за будућност. Није лако бити сламка међу вихоровима, али наш народ није се никад, откад постоји, повијао