Жена

7": МА ЛЕА 603

Светозар Ерваћанин Димитријев — РТ

Сан Роба.

Последња ноћ на Косову у зору Васкрснућа — Фрагмент. Историја — Цар Лазар. Пастир — Све његове велможе. Калуђер -- Српска војска. Арнаути Турци Српски ослобођени народ.

Косово поље. Јесен дубока и мирна. Тихо и шуморећи повија се лисје и дрвеће на повјетарцу. Ноћ је. На широком пољу, на далеким стрњиштима гракне по који гавран лепршајући крили и нестаје га. Мјесечина. Далеко у дубини оцртавају се српске планине. Тишина нијема. Поноћни пијетли одзивају се по трипута са разних даљина...

Јејина крикне и замукне.

Из тамнога дна Косовскога полако крочи нијема и вјенцем увјенчана Историја Србаља.

Долази до развалина Самодрже цркве. На једном камену мирно спава млад пастир у народном одијелу.

Историја удара тешким челичним мачем о сури камен и ускрсава негдашњу Самодржу цркву. Виде се дивно извајани стубови на предњем порталу, на којем се јавља из нутрине дух сиједог причесника Лазаревог из 1389-те године. У руци му царски скиптар са двоглавим орлом и златом извезен мач. Он стаје на праг и ведрим погледом гледа у даљину. Дваред Историја удара мачем и земља поче да прска, ломи се њена кора, отварају се гробови. Кнез Лазар са својим војводама и велможама прилази цркви. Сусрећу се са Историјом. Стадоше. Духови копљаника окружују Историју. Из цркве одјекну „Возбрано је;“ старац се измаче; излазе _факони са кадионицама и каде у около. Геније народа српскога диван и прелијеп, силан и јак носи на рукама тешку књигу српске прошлости и клекнувши пред историјом опружи књигу, њега прате ликтори царски. Историја отвара књигу и дигнувши