Жена

Кад су због правде крвави дани, Много не брани.

Ал' вазда жели, да и у рату, Брат буде брату.

Да човек мисли чак и у боју

— На душу своју.

„Господин стари“ што живот ствара, Јако се вара.

Јер где се бију с топови љути, Ту душа ћути.

Где кољу, пале, ломе се кости — Нема милости.

На Балкан хајте, и све ми јавте! Напред! Нестајте!

ж = ж

Одоше слуге у земне краје, Рат дуго траје.

А Роми Даба препун је једа, Слуге изгледа.

Тад се ужаси, јер с неба стижу Црни му гласи.

Чак усред рата, у Срба има Пуно врлина.

Србин се сећа сред лома тога Душе и Бога. 5

Он жене штити и децу брани, И кад тамани.

Штити и лечи и рањенога

-— Душмана свога.

За Србином ће и други моћи И за њим поћи.

"Ре ђаво елуша =-- Та вестта трује Ал' не верује.

То кад би било, и ђаволу би,

"Гад: одзвонило.

Стигле су слуге, да вести јаве.... Спустили главе.