Жена

ЈЕ ЕРА 613

што нису примамљиве, што их је тешко читати и што је мучно извући закључак из њих.

Ову свеску смањили смо колико је било нај више могућно и додали неколико ваљаних слика, да би била што привлачнија и да би постала здравствени требник и у школи и на дому. С тогаи учитељи и родитељи треба да је прихвате усрдно.

И једне и друге подсетићемо на оштроумне савете које је дао један славни моралист ХМГ века:

„Навикните дете на зној, на хладноћу, на ветар, на сунце и на опасности, којих не треба да се плаши; одвикните га од сваке мекушности и разнежености при одевању и спавању, при јелу и пићу; научите га на све; да не постане лутак и женкарош, већ ваљан и крепак дечко. Дете и старог човека увек сам сматрао и оцењивао подједнако“. (Монтењ.)

Човек је господар својег здравља. Скоро увек, кад подлежемо болестима, то бива нашом кривицом, јер сами отварамо врата болести, било из незнања, било из необазривости или из рђавих навика, — нарочито из незнања.

Ми не знамо да нас не храни само јело, већ још ваздух и светлост.

Не знамо да нас на сваком кораку у животу трују извесна јела као и сама истрошеност која долази од делања наших органа. Све што излази из човека (издахнут ваздух, зној, пљувачка, мокраћа.. ) отров је за њ и за његову околину.

Ми не знамо да се човек замара и троши пре но што би то требало да буде, не само кад ради више но што му снага допушта, одржавајући се при том вештачким средствима за надражење, као алкохолом, већ тако исто и кад ради сасвим мало и кад се разнежава у беспосличењу.

Сваки преступ, па био огроман или незнатан, шкодљив је.

Кад се човек рани непотпуно, кад се више или мање трује, замара или аба, не треба му ништа

друго, па да падне у постељу: довољно је да назе-