Жена

584 ЖЕНА

На узвишеном пространом теферичу има три грдне платане, које броје векове. Под тим платанама договарали су се некада албански главари, да зарате на Црну Гору, или чак на султана.

Зулејка је под тим платанама сањала нове снове и умирила се. Беше је жао што није с њоми мати њена. Али мати није смела дознати, где је она.

Но изгледа, да су њени ипак дознали или бар сумњали где је. Јер од кад је Зулејка у Бушатлија, сваки час погине по који од бушатлијиних слугу, или други ко из Бушатија. И отпоче читаво истребљивање између становника Бушатија и Љубане. Та су два села близу, а дели их само река Дрињача и њени рукави. Зулејка о томе нији знала, јер су тајили пред њом.

Но тек се то лепо дете скрасило у двору Бушатлија, тек је упознало прилике, кад поче да истерује ћЋефове. Нема те Парискиње, која је имала више каприса од Зулејке. Млади Бушатлија се чудио, откуда тога у детета, које је одрасло у потпуном незнању и сиротињи.

Није било тога, о чему је Зулејка дознала да постоји, а да није затражила. Да нешто не може да буде, о томе није хтела ни да чује. Па и кад је он све чинио, да јој испуни жељу, била је незадовољна, што не може одмах. Када се насмејала, он се топио у миљу, а када је плакала, он је свискао од бола. И она је могла од њега све.

Прво јој се није допадала једна његова жена, (најмлађа) после друга, па онда и најстарија. И све их је одјурила. Када се код оне прве опирао и говорио, да је не може отерати као слугу, и да би имао због тога тешкоћа и неприлика, она није попуштала. Чак је потезала на њу револвер, да је убије, и једва је савладаше. Напослетку је изгонила све три, и остала сама. Али га је и после кињила са стотину захтева, које он није могао лако испунити, А он се. често хватао за главу и питао: Како је могуће, да девојка, која је одрасла у оноликој сиротињи, може имати толико захтева и каприса2

Било је лако могуће, јер је Зулејка и у оној