Жена

ЖЕНА 585

великој сиротињи била размажена. Можете проћи сву Албанију и нећете наћи детета, које нису тукли. Зулејка је у томе изнимка. Не велим да би била боља, да су је тукли. Али што је никада нису тукли, то доказује, колико су је мазили, и колико су јој попуштали. Била је лепа, тако лепа да сум родитељи њени и сви други тражили да јој угоде. То ју је размазило. Док је била у сиромашним приликама, њене су жеље биле сиромашне. Кад је дошла код Бушатлија, њени су каприси порасли, да је дошла у какав царски двор, она би се смејала и плакала, да њој за љубав отпочну какав рат.

Кад кад је дирала и у мусломанске обичаје. А дирати у то, значи дирати у образ.

У мусломанских Арнаута има трагова српске културе. И они знају за кумство, за побратимство, за коло, за гусле, па има и трагова крсне славе. Бушатлије не славе крсну славу. Али католички Арнаути славе је, и имају о Божићу и свецима пуно српских обичаја, што их немају католици. То не значи, да су они сви ваљда постали од Срба. Неки и јесу, али је оне друге запљускивала српска култура, српски обичаји и освајају их.

Зулејка је често тражила гуслара, да јој пева, посестрила се са једном слушкињом, и кад дође крсно име њенога оца, палила је воштаницу и славила га. Славила је и Божић. Бадава јој је њен муж говорио, да то не сме бити и да је она Мусломанка. Она се само смејала. Не признаје она у души ни Алаха ни Мухамеда. Не признаје ни хришћанског бога, не признаје никога. Она зна само за „Зој“ (Матер Божију), јер то је једна висока, лепа и добра жена, која никоме не чини зла, него

само добра. Она се сваки дан њој моли, као што

је од матере научила. Она не разуме речи те мо-

литве, али сваки пут додаје, ако икако може бити нека јој 30] дође, да је види. Једино од ње није тражила ништа, само да је види. И Зој јој се једаред ноћу јавила, али не у сну. Била је свау пламену. И беше јако лепа. Дуго је стајала пред

њом и напослетку се милостиво насмешила према