Жена

586 РОКОЊЕА “3 њој, па онда исчезе. (а да јој хоће још једаред доћи. Она се сваки дан моли да дође. Њу она признаје и само њу, а Мухамед и сви други богови и пророци не требају јој.

Млади бег напослетку не би марио да она у себи верује што хоће, али бар да му не квари прадедове обичаје. У таквим питањима умео је да плане и да јурне на њу. Али само јурне. Она га. само погледа кад насмејано, кад престрављено. И све једно је како га погледа, али кад га погледа, он устукне и после покушава с лепим. А када почне да је мази и пређе руком преко њене косе, онда је пропао. Онда он не тражи ништа више од ње, него она од њега | Па ипак је чуднонато: И њему и њој долазаше често у памет, да то не може дуго трајати и да. ће се страховито свршити. Њему је долазило, као. да ће је једном удавити, а њој је долазило, како је мртву трпају у џак и бацају је у Дрим, који се кадгод тако хучно ваља недалеко њених прозора. Напослетку ако су им и долазиле по кад-кад такве мисли, није било баш ни чудновато, него природно. Онако није могло дуго трајати.

ж ЕУ ж

Али је он није удавио, и њу нису бацили у Дрим. Дошао је балкански рат. И кад је победоносна српска војска прешла Албанију, удари 25. јануара 1913. године четири моста преко Дрима и пређе на десну обалу. Док је српска војска пре· лазила, грмели су топови, и гранате су ударале и у дворе Бушатлије. Али тамо не беше већ никога. Мушки су се борили уз турску војску, која је дошла из Скадра, а женскиње беху отправили у Скадар. Зулејка беше обучена у мушком арнаутском. оделу. Око главе беше јој омотан турбан, о рамену је имала малу пушку. Изгледала је као мали дечко, али су тамо и дечаци носили пушке. Њена је пратња журила. Али је она оклевала. Стигли су у непосредну близину Дрињаче, а она је тражила да застану, да види хоће ли сасвим порушити топови