Жена

АЕ НА 85Т.

дворе Бушатлијине. А занимала ју је и борба. Србе је мрзила и чудила се, како су они и смели овамо.

Али су Срби не само дошли, него су и брзо напредовали. Ено се већ појављује српска извидница. Само неколико стрелаца. И та их је извидница спазила. Полако и пажљиво довлачи се, а заклоњена је џбуњем. Иза тог џбуња чује се крупан мушки глас: Предајте се! Зулејка разуме српски и врти главом. Њена пратња опали из пушака, а жене које су тамо, журе уз обалу. Њих нико не гледа. Отворио се кратак бој. Наредник Вељко опази у једном џбуну Арнаутина, опали и сруши га. Замало од. Арнаута не пуца нико више. Он приђе оном џбуну, где је свалио Арнаутина, али пажљиво, јер ни рањеном Арнаутину не треба веровати. Арнаутин се не миче. Лежи на леђи колико је дуг. Вељко му приђе сасвим близу и кад погледа Арнаутина, крв. му се следи у жилама. Та то је дете! И какво дете. То га дете гледа очима и то каквим очима. Таквих очију нема ваљда ни на небу, а не на земљи. Из. груди тога детета лопи крв.

— Еј шта ја урадих, узвикну Воја. Убих. дете !

Долазе војници и јављају, да су са Арнаутима свршили, И питају: Шта ћемо, наредниче, да ли да. вратимо и ухватимо оне жене 2

— Маните их! Овде ћемо да сачекамо друге.. И он се наже над оним дечком и раскопча га. И виде груди, женске груди, а ни у животу ни на слици не виде таквих. То су крваве груди Зулејке..

У сваког српског војника био је у маленом завежљају, први завој. И наредник Вељко раствори завежљај и превије првим завојем Зулејкину рану. За то време га у два маха погледа Зулејка својим. очима. Господе, какве су то очи и какве су то. груди...

Кад сврши посао, подиже се. Војници гледају у Зулејку и скоро се запањили од изненађења. А. Вељко се ухватио за главу и закука: Еј мајко моја, где ја убих девојку !

Настаде за часак тајац. један војник показа.