Жена

588 РАЈЕ ВК главом другима. У даљини од неколико стотина метара избијају с десна и с лева омања оделења српске војске.

Зулејка отвори очи, па онда и уста. Таква уста зацело није нико видео, ко није видео Зулејку. И онда рече гласом, који је још увек звонак као звоно кад звони на вечерње: Уј, уј! Али се брзо поправи и рече српски: Воде...

Мало је подигоше и дадоше јој из чутурице воде. А наредник, када чу да зна српски, пита је: По богу сестро, што не побеже с оним другим женама 2! Зашто да ја намакнем овако страшан грех на моју душу 2!

Она га и опет погледа. Кршан момак из Шумадије, види се јунак, али добар. јест, има нечега необичног у лицу, јуначког, а опет тако меког. Сад у томе лицу блиста суза.

И њој дође мило, што је толико жали он,и што је толико жале други. И рече: Да ме ти ниси убио, он би ме убио. Истина је!

— Да ли ми прашташ» пита је он. Тако ми бог помогао, нисам знао да си женско.

— Алалим, рече она. Али сад већ поче да се заноси. Зој, (Мати Божија) дошла јој је и по други пут. И сад је обучена у пламено одело, и сад је онако лепа, и сад се мило осмехнула на њу. — Зој, -Зој! изусти сад већ слабим гласом и издахну.

Војници поскидаше капе и очиташе оченаш. А наредник Вељко скиде са главе њене турбан, покри јој њиме голе груди и оде да рапортира офисиру који се ближио.

После су оне ноћи покопали Зулејку.

А када је њеном бегу стигао у Скадар глас, да је погинула, жалио ју је искрено. Али га је највише утешило то, што је осећао више но икада: Да је она остала жива, једном би је ипак удавио...

ТУЂЕ МИСЛИ.

Штета, што много лепо, није истинито, ж

Многи, да би оденули тело, свуку своју душу.