Жена

4

2! МА )

БРОЈ 1. ; НЕ

~, ће

(у 52 АЕ А. <> ( ђ МЕСЕЧНИ ЧАСОПИС 85 Зоне у |

у ; А излази у НовомеЕ Саду [ У РЕВИЈЕ: мири ЈАЏЦЈЕ ТОМИЋА.

“ оде]

Излазн 1. сваког месеца. — Претплата ва Угарску, Аустрију, Босну и Херцеговину, годишње 8 К.; на трп месеца 2 К. За све друге државе 10 динара годишње. — Цене огласа на 2., 8., Ф, страни насловног листа

пе стране Ф# К. Осмина стране у самоме листу а. 50п. — Рукописи шаљу се уредништву, претилата администрацији »Жене«, Нови Сад (Ојузаек). Поједини бројеви »уКћене< стају 50 потура. (један динар).

Срећа. У

Ти си некад срећо, у сјајности својој

(С пурпурног пехара појила ме жедну,

Слашћу и нектаром и руком си својом,

Просипала руже, под младости мојом.

У наручју твоме, ишла сам високо, До престоља твога, откле сунце сија, Гледајући како береш сласти неба,

И у друштву твоме, брала сам их и ја.

По стазама својим, вукла си ме мамно,

Да газим зумбуле, и ходам по гају,

Мирис твога скута, водио ме: даље,

И ја мишљах, с тобом да ћу приспјет рају.

пене рењиеа

Колко си ми пута, с небескога свода, ! Бацајући звезде, окитила груди, | А кад зора прсне, ти си свог славуја | Одаслала да ме, пјесмом својом буди.

Често, кад би мирис, твог шареног цвијећа Послао ми поздрав по прољетну дану, Наш'о би ме како у осјенку грања, Почивам и дрхтим у љубавном сану.

И све тако редом, ја уживах сласти, Док једнога дана, остави ме саму,

И ја дуго тражих, тра меког ти скута, Мрак је био свуда, западох у таму.