Жена
4
2! МА )
БРОЈ 1. ; НЕ
~, ће
(у 52 АЕ А. <> ( ђ МЕСЕЧНИ ЧАСОПИС 85 Зоне у |
у ; А излази у НовомеЕ Саду [ У РЕВИЈЕ: мири ЈАЏЦЈЕ ТОМИЋА.
“ оде]
Излазн 1. сваког месеца. — Претплата ва Угарску, Аустрију, Босну и Херцеговину, годишње 8 К.; на трп месеца 2 К. За све друге државе 10 динара годишње. — Цене огласа на 2., 8., Ф, страни насловног листа
пе стране Ф# К. Осмина стране у самоме листу а. 50п. — Рукописи шаљу се уредништву, претилата администрацији »Жене«, Нови Сад (Ојузаек). Поједини бројеви »уКћене< стају 50 потура. (један динар).
Срећа. У
Ти си некад срећо, у сјајности својој
(С пурпурног пехара појила ме жедну,
Слашћу и нектаром и руком си својом,
Просипала руже, под младости мојом.
У наручју твоме, ишла сам високо, До престоља твога, откле сунце сија, Гледајући како береш сласти неба,
И у друштву твоме, брала сам их и ја.
По стазама својим, вукла си ме мамно,
Да газим зумбуле, и ходам по гају,
Мирис твога скута, водио ме: даље,
И ја мишљах, с тобом да ћу приспјет рају.
пене рењиеа
Колко си ми пута, с небескога свода, ! Бацајући звезде, окитила груди, | А кад зора прсне, ти си свог славуја | Одаслала да ме, пјесмом својом буди.
Често, кад би мирис, твог шареног цвијећа Послао ми поздрав по прољетну дану, Наш'о би ме како у осјенку грања, Почивам и дрхтим у љубавном сану.
И све тако редом, ја уживах сласти, Док једнога дана, остави ме саму,
И ја дуго тражих, тра меког ти скута, Мрак је био свуда, западох у таму.