Жена

672 ВЕНА

Господин државни тужилац изнео је, да јеи госпођа Савета у самој ствари говорила истину, а истина је бајаги увек светиња. Али шта је то истина2! И шта је то правда 2! Има једна римска пословица, која нас учи: Нека буде правде, па ма пропао свет. Али каква је то правда, кад крај ње може да пропадне свет2 Правда је зато, да спасе свет, а не да га упропасти. То је и са истином. Од једног и истог дрвета можете истесати и крст и вешала. Са једним и истим оружјем, можете бранити част, слободу, потиштеност, а можете се борити за ропство и насиље. Истину треба употребити у корист напретка, она треба да буде помагачица врлине, а не да подрива невиност, углед и част. Истина треба да диже, а не да убија.

Истина може да буде најстрашнија онда, када поред ње изнесемо још какву малу неистину, или макар само сумњу. Онда је истини забоден нож у срце, онда је истина кривотворена. А то је у овом случају. У рукама оних ·који имају злу намеру, постаје истина ругоба и лаж. Не смемо никога штетити у његовој срећи и у његовој части.

За тим је бранилац изнео голему штету, коју је претрпела оптужена због оног дугачког, отровног језика. Оној сплечкашици није била цел истина, него сплетка у злој намери. До јуче угледна, честита жена, седи данас на оптуженичкој клупи, а њена брачна срећа и њен дом — у пламену је.

Она је господо поротници долазила мени, пријатељу њеног покојног оца очајна и сломијена, да јој дадем савета. : Она је хтела да тужи, а ја сам је морао одговарати од тога, да не би било од зла горе. И кад је та несретна жена видела разорен живот свој, порушену срећу своју, онда не тражите од ње, да испуњава законе. На вами је господо поротници да задовољите правду, и да спасете једну несретну невину жену од пропасти, на вами је да утврдите истину да у овој ствари није највећма крива оптужена, него она, која је у злој намери изазвала све ово. )

Слушаоци су били узбуђени, а оптужена, ма