Жена

ВЕНА

је л' обичај то ил мода Ал' ја видим с пуно бола: Ту, где љубав себе прода Згажен понос вашег пола, К'о ствар, украс, као роба, На срамоту овог доба! % ја сам видо унижење За вас, за све у том чину; Моје чисто уверење Тад пред вама живо сину: је л' вам чисто срце дато, Ваша вредност... није л' злато % ја сам слупго: дужност Жене Борба мучна, тешка јава; Колко вреди њу не цене, Нити има својих права На сујети Човек спава И свесно је унижава. + У заблуди и ја бејах, У њој многи данас спава! Ал се после себи смејах, Отвори ми очи јава, Кад упознах борбу Жене, Моје мајке... жртве њене. + ; Да! Од тада друкше гледам На свет, живот и на ствари; Нашто да вам приповедам 2 Хармонију свега квари Неједнакост лажна нека Измеђ' Жене и Човека. % Женског Пола један део К'о да сада већ не спава, И он тражи живот цео, Непризната своја права, И за њих се мушки бори

Да будућност себи створи! ~