Жена

ВБ 45

Така борба годи мени, Борба против дуге таме, И ја пружам руку Жени... И певају жеље саме, јер сам лажни понос збрисо И о том сам вама пис'. % Опет стижу писма ваша Ал топлија него пређе: Све зна боље душа наша Ма да сада пише ређе; Високо нам душа леће, јер нас иста мисо креће, »

Ма да Живот није цвеће Али нас је за све спремо: Исто сунце нас облеће, Ми га срцем разумемо, И слушамо нове звуке, И пружамо срећни руке... Х

И зато нас тајна снага На даљини овој спаја, И зато те зовем: драга! А та љубав све осваја У сањању срећном, дугом, јер смо равни једно другом. %

Зато и без речи знамо Шта нам Живот пружа немо; У погледу једном само Сами себе разумемо, Гремо циљу с вером чистом, Истим правом, снагом истом. » Смис'о борбе који знаде Зна да цени своја права! Лагано се Зима краде Ал' нас борба загрејава, Која дух нам обасјава, Бољи живот обећава. %