Жена

ВЕНА 721

рисеју, зар то да дочекам од тебе. И заиста! Пре би се надала да ће ударити гром у њу, но да ће дочекати ово.

Али се уздржа. Пред њоме, као да се указа лик њене умрле бабе, баба Персе: А тек је недавно слушала од своје тетке, каква је ретка жена била баба Перса. Пуна поноса. Кад је дознала и уверила се, да је муж вара, није хтела да га остави деце ради. Али није хтела ни да се понижује пред њим. Није хтела чак ни погледом да му покаже, како би она могла и претпоставити да јој он може бити неверан. Стегла је срце и ћутала. Па њена баба стоји сад у духу пред њом. И као да јој говори: — "Ћерко стишај се! Не понижавај се, не чини покор, чак и пред црквењаком.

— Ухвати се руком ва чело. Рука је врела, а хладно чело облио студени зној.

У онај мах увераваше црквењак попа, да то управ не би био преступ против црквених правила, и не би било баш тако страшно.

А поп Спма се једнако опираше: — Да је до мене, ја бих врло радо, али жена не сме у олтар.

Бедна попадија осети како јој клецају колена. А по глави јој иду мисли: — Фарисеј! Не мари, право му је, само неће да скврнави олтар. Зар је у томе сво његово поштење! И сети се приче, како су два неваљалца ишла да харају цркву. Кад су већ обили врата, онај један застаде.

— Што не улазиш» пита га друг.

— Хоћу да очистим мало чизме; сасвим су блатњаве. А. онај други грешник одговара: — А зар ти не внали, да Господ Бод не гледа на чисте чизме него на чисто срце.

Трако су разговарала два зликовца кад су ишла да харају цркву. Њен муж јој дође у онај мах, као да би заслужио да буде трећи у томе друштву. Бевбожник, Он се не грови греха, само се сећа форме; учили су га, да жена не сме у олтар. А је ли то заслуга 7 |

И опет јој дође да јурне у писарну и испадне

2