Жена

ЖЕНА 128

— Шта ти је, Милка, ва бога 2! Можда и није све онако, како си ти чула.

— Онако је! Тешко мени несретници. Ја сам све видела и добро чула.

— Шта си чула 2

— О оној, оној твојој, твојој љубавници,

— ено, је си ли при свестиг

— Не претварај се. Тамо сам била у трапезаријп, када си разговарао са црквењаком. О оној лепој, белој жени. О оној глаткој змији, кад је се дотакнеш, осећаш под прстима као свилу. О оној коју би пустио у олтар, само да ти то не забрањује црква 2

Попадија гледаше оштро у свога мужа, и ишчекиваше да ће окорели грешник уздрхтати. Али тита то би2! Његово лице поче нагло да се мења. Око усана појављиваше се испрва лак осмех, да онда, поче да се гласно смеје, Та то и није смеј, него прави кикот.

Шта се догодило с тим човеком, да га није казнио свевишњи, те му одузео умље,

— Е ово је добро! Ово је прекрасно, узвикиваше поп, Остави ме још мало да се помејем. Дакле тај си разговор. чула; И он се поново смејао.

— Хоћеш да знаш о оној жени, коју нећу да пустим у олтарг рече мало после. Могу ти је и показати. И он уве са стола књигу. — Ево је! Прочитај! Ту горе пише: Календар „Жена“ за 1914. годину, Видиш како је бела та књига као лабуд. А кад пређеш руком преко тих белих корица, оне су тако глатке...

— О тој сте „Кени“, о тој сте књизи говорили, пита га она зачуђено. А што си непрестано говорио: оКена не може и не сме У олтарг!

— Па тако, видиш. Наш председник је купио два календара Жена. Један за општину, други за цркву, Јер знаш да у цркви треба, календар. Кад ми је црквењак донео тај календар, ја нисам хтео да га примим. Тражио сам други. ЗЖена не сме у олтар, па кад не може она, нећу да ми се увуче тамо ни календар Кена. Нека ми даду ма који други, „Жена“ у олтар не може.

527