Жена

12 ВЕНА

А мати се сећала тога и увек је мислила: Кад сам већ ја морала прерано да се бавим тешким пословима, хоћу бар да заклоним у томе своју кћер. Нека осети да има матере. И сада криви себе због тога, и ако сам, понављам, ја крива, што нисам имала ни најмање смисла за домазлук. Молим вас, драги отац, кад дођете ово дана да се опростимо, умирујте матер, она је скршена И не дозволите јој никако да пође самном. Хоће да проведе са мном неколико месеци, и да све уреди и упути ме, а она је сувише болешљива и слаба, да би је могли пустити на онакав пут. Дакле молим Вас још једаред, гледајте да умиримо моју добру матер. До скора виђења. Ненад је у Скопљу званичним послом. Љуби Вам руке Ваша послушна кћи . Меланија. КМ. В. Мати је пред зору заспала док сам Вам ја писала ово писмо. Кад је устала, била је мирнија. Она ће ми још ово неколико дана, док бу-

демо заједно, давати савета из домазлука, које ја бележим. Купићемо Кувара и разне књиге које говоре о домазлуку. Претплатила сам се и на „Жену“. То бих и иначе радила, али ћу сад читати и белешке о домазлуку.и здрављу, које до сад никад нисам читала. Полазимо у четвртак.

Рукољуб! Горња.

Са Косова Поља, В“ 9, окт. 1913. Драги моји родитељи!

Хвала богу, стигли смо. Када смо у Приштини оставили железницу, ишао је пут колима преко врлети и гудура. Али то управ и није пут. Кажу, да ће се с пролећа тек изградити. Ох, ала је све овде страшно и запуштено. Петвековна владавина Азијата, оставила је страховит траг и на људима и на путевима и на свему. Жена је канда била на|страшнији роб и на њој се то највише опажа.

У Приштини смо претоваривали ствари на колима, шесторо кола. Када је то мало ствари видео један железнички чиновник грохотом се насмејао..:

'