Жена

22 __ЖВдЕНА

децом врло је лако радити. Јуче је Ненад ступио у собу, када бесмо заједно, и у његовим очима видела сам први пут сузе. Василије ми је казао: — Ти си, госпођо, још дете, а домамила си толику децу, да им будеш мати.

Како сам сретна и задовољна, не могу вам описати. Осећам, сви ме воле и поштују, а ако ништа друго, цене моју добру вољу. осећају моју љубав према њима.

У домазлуку иде све боље. У мојим књигама о домазлуку налазим пуно ситница, које могу корисно употребити. Дабогме да кад год испадне што шта и наопако, али ме то не жалости, други пут ће бити боље, само се чудим, што ми тако много полази за руком.

Ненад ми и опет неће да прочита писмо, које вам је писао, а хоће да га отправи заједно са овим. Сигурно ме опет хвали, а видим, да сам сеи сувише хвалила и сама. Шта ћу, кад сам тако сретна и задовољна.

Љуби Вам руке ваша покорна кћи

Меланија. Косово Поље, В“ 7. децемра

Пре свега хвала на брзојавној честитци. Она нам је стигла јуче по подне и поздравила крсну славу, св. Николу.

Јуче је и иначе био у нашој кућа велики дан. Позвали смо на ручак све офисире, који су овде и неке чиновнике и грађане. Свега шеснајесторо, а ручали смо у две собе. Славили смо како народ слави, по народној песми; ни ја ни Ненад нисмо седали за сто, него служили госте.

Испало је могу рећи ванредно. Замислите само: Кисела чорба, па надевена јаја, па испуњен телећи бут, па шницле, и онда пита са резанцима. Воће, сир, црна кава. Могла сам да правим кох, али нисам хтела. Ручак је био за мушкарце. Ненад је био врло задовољан. Каже: Нисам знао да си тако препредена. Спремила си што се овде не може наћи, и доказала си, да ручак није спремио Василије, него

ти. Има помало и право — ко се може одрећи сујете.

а.