Жена

Ћ ЕН А 21

овдашњим женама, Српкињама. Оне су скроз честите душе. Слабо су излазиле из куће, и живеле су само за мужа и децу. Она велика заједничка невоља научила их је да помажу једна другу колико могу, ија нисам опазила у њима зависти, ни сплетака. Све се оне сматрају као целина. Упало ми јеу очи, да' имају много деце,обично по шесторо, осморо и више. И та су деца друкчија, скромнија. Потпуно је ис

кључено, да којг дете не послуша родитеље на прву реч. До скоро је овде било све преплашено, сада су мало оживели и дигли главе. Ко уме читати, прочитао је неколико књига, али је увек то прочитавао и својима. Прочитавао и по неколико пути. Кад нађем коју књигу на полици, сигурно је, да је сви знају на памет. И сви је тако лепо препричавају. Највише је народних песама. Много сам налазила и Доситеја у издању књижевне задруге.

ја сам била на много места, обично пред вече, али да ме не ухвати ноћ, јер је овде остало из турских времена, чим падне мрак, да буде сваки код своје куће. Сад има безбедности, није као пре, али кад што уђе једаред у обичај, остаје и само се полако мења. Ја сам увек молила матере, кад ми дођу да поведу и децу, која су тако мила. Не знам зашто, али су ме деца јако заволела. ја сам им свирала у гласовир, певала им и причала приче, за децу, којих знам толико много. Како су ме радо " слушала и молила да дођу. Но родитељи им нису дозвољавали, да ми не би сметала. И не знам ни сама како, али се напослетку створила погодба, да ми девојчице и мушкарци долазе три пута недељно после подне, и ја им онда причам, свирам им и учим их певати. Имам 24 ученика и ученица. (Имала би их и три пут толико, али не могу да стану.) Развила се читава школа.

Поручила сам читаву гомилу књига о дечијој настави и забавиштима. Докле ми књиге дођу, и нове песме, моћи ће ми истрајати ово моје знање. А кад дође лето, па можемо бити у пољу, долазиће ми сва деца. За сада примам из сваке куће само по једно. Са овом бистром, даровитом и послушном