Жена

НАСА 41

посла но што може да поднесе и осећамо незгоде у желудцу и цревима, То се повећава када једемо уз то још нагло п пијемо алкохолна пића, Када то понављамо, догоди се с нама и оно, што се догађа, са кљуканом гуском, џпгерица повећа се у огромној размери, око џигерице се накупи масти и то може јако да скрати живот. (ве се ово може догодити и онда, када се претерано хранимо и са другом храном, алп је месната храна у овом погледу најопаснија, Неко је врло добро казао: Више је људи погинуло од ждерања, него од мача.

Хемијске особине меса.

Ми не употребљујемо месо тако радо вамо с тога што је хранљиво; на пример пиринач пма у себи више хранљивости од меса, па ииз сира, паи пасуља. грашка и сочива (кад то употребимо у форми папуле) можемо добити више беланчевине но из меса. Мп вероватно употребљујемо месо што има у себи укусних сокова, који пријатно утичу на варење, и што нам беланчевина из меса најбоље прија.

У меву има у ошште много воде, а месо младих животиња има више воде од меса старијих животиња. У младој пилетини има 78--80% воде, а одрастан вб има само 74—76%,. У мишићима је највећа храпљивост, но ту ће хранљивост пзвући из меса наш желудац ако ти мишићи ниву одвише обвијени са ткањима и машћу.

Кувањем се ткања растворе у питијасту масу п тиме се олакша варење. Мишићи садрже у себи и масти и та масг није по себи некорисна, она је шта више потребна нашем телу, само та маст не треба да смета желудцу да из мишића извуче беланчевину. Вештина кувања, састоји се у томе, да једно другом не смета.

И. Кениг у својој хемији која се односи на наше животне намирнице пзрачунао је, колико има у коме месу беланчевине, колико масти, и колико та беланчевина и та маст даје нашем телу хранљивости. Ту хранљивост мере данас стручњаци на калорије (једна калорија је она топлота, која је потребна да загреје