Жена

54 ЖЕНА

Од старина се улегло погрешно мишљење, да учити треба само у школи, па се и школа труди, да даде деци _ све што им је потребно. То она не може, па ма колико кињила децу. Основна, средња, па и велика школа. може да даде деци само оно што им је најпотребније, треба да им омили науку, да их научи да уче ио чему да се брину, а за тим је задатак сваког појединца. да учи и усавршава се целог века. Наравно где је школа више мучилиште него училиште, где је младеж сувише претоварена, тамо она омрзне књигу и науку и једва чека да изаће из школе,

Памћење пациената.

Макс Насауер из Минхена!) пише ово:

„Др. Румел седи у ординационој соби за писаћим столом. Поред њега је једна лепо одевена госпођа. Понаша се врло поверљиво према лекару, јер је његова стара пациенткиња. Раније је била продавачица у једној радњи и као таква и у болесничкој каси. Тада ју је др. Румел ослободио једне велике и опасне израсли, тако да му је била веома захвална. После тога се удала за свога шефа и постала имућном госпођом.

Али она је и даље уплаћивала у болесничку касу, неколико марака годишње, да би и даље могла бесплатно. конзултирати свога лекара.

Јер она је њему била врло захвална !

Из дугогодишњег познанства са њим присвојила је себи право, да долази и у његове приватне часове и да га двапут више задржава него друге приватне пациенткиње. Та има се толико много да исприча, и тако је занимљиво ћаскати са паметним доктором Румелом.

А уз то она му је толико захвална !

Сад му прича:

— Чујте, господин-докторе, у чекаоници причају неке даме, да сте ви тако скупи! Испод десет марака не чините посету, а један кратак савет овде стаје најмање пет марака > Друга дама је одговорила : Да, он је скуп, али је и најбољи лекар у граду, а уз то је тако заузимљив. То су говориле сасвим гласно и на то је једна друга дама отишла.

ђ) У „Мипсћепег тедфттизсће Мосћепзсиг“ објављује Насауер,

женски лекар, циклус веома карактеристичних причица, под насловом „Висока школа пациената и лекара“.