Жена

ПРАВНЕ 55

Др. Румел се подиже, узе своју књигу пациената и рече: Пазите мало. Ево вам моје књиге хонорара. Узмите коју хоћете страну. Овде на пр. видите шта добијем за сваку конзултацију. Видите овде, па овде... Ви видите, да су оне силно претерале. Оне се лажу узајамно, да би саме себе могле обмањивати: ја то пак према себи не могу да чиним, Природно да се за веће послове више и рачуна. На то не мисле људи. Исто тако природно, уносе се у рачуни телефонска обавештења. Иначе би лекар по цео дан могао давати савете преко телефона.

— То ни ја нисам знала, господин-докторе. И ја сам Вас чешће позивала на телефон, кад је било рђаво време, па нисам могла доћи.

То је од вас још и џа свом месту, драга госпођо. Али има људи, који нас лекаре зову да им дођемо, кад је време рђаво, нарочито још ако су у каси, па не плаћају ништа, За нас лекаре нема рђавог времена.

Пациенткиња за тренутак поцрвене, јер је и сама била у болесничкој каси, и ако је према своме имању и стању узела држање велике даме.

Али више не учини ништа него што поцрвене за тренутак. Др. Румел настави: У осталом болесници не знају никад колико су пута позивали лекара. Кад добију рачун, веле: Шта, доктор је био свега 3—4 пута па толики рачун! Кад им се пак отвори књига, црно на бело, нађе се и 10—15 конзултација. Колико сте пута ви били код мене прошло пола године 2

— Од операције 2

= Да,

— Можда 6—8 пута.

— Погледајте само 17 пута били сте ви код мене; пет пута био сам ја код вас: четири пута сте ме телефоном...

— Немогуће!

Тада се насмеја Др. Румел: Да, болесници имају рђаво памћење,

— Али су вам ипак захвални. ја вам не могу исказати, колико вам захвалности дугујем....

Трговачка жена, која је у болесничкој каси и није никад на то ни помислила, да награди лекара, долази идаље врло често у приватне часове господина Др. Румела; али и