Жена

716 | ЊЕНА

отац био из оближњег места и упознао се са мојом матером на балу. Иначе је имао и рођака у месту у ком је живела моја мајка. Старији су свршили и деца су се узела. Моја, је, мајка била имућна и њена кућа врло угледна, а то је било и код оца.

Отац је долазио за време прстена, да посети моју матер, али увек у друштву његове рођаке. Иначе је за то време написао п три писма мојој матери. Сва су. РЕН писма почињала са речима: Впепрени анђелу мој! Моја је мати до смрти своје чувала та три шаома, повезали их је са црвеном, свиленом врпцом, а чувала у нарочитој кутији. — Рекох већ, доба романтике било је већ на помолу. Разуме се, да је и моја мати на дан венчања имала о врату амајлију, крстић од часног дрвета. Па је п она живела сретно и задовољно. Радила је више од слушкиње п ништа јој не беше тешко. Када одахне од посла, а нема шта да чита, скрети руке у крило п мисли. У таквим тренутцама имала је у себп нечег сањалачког. Очи њене, као да гледаху у даљину, а у стварп гледаху у прошлост, илп можда чак у будућност,

Ипак није волела, да палави из круга своје породице. Била је лепа, стасита, певала је дивно, а глас јој п иначе беше звонак, Створепа ва глумицу.

Једне недеље дође мој отац пз друштва пун ра-

дости: — УКено, жено, обрадоваћеш се кад довнаш шта ће се догодити. — Шта2

— Стварамо дилетантско друштво, Изпграваће се театор. Шрва ће представа битп: Сан Краљевића Марка. Ја ћу битп Краљевићу Марко, а п тип ћеш добити улогу.

Мати је ћутала, а он је у чуду ппта: — Зар се не радујеш2

— Мило ми је п добро је, алп мене. маните.

И није хтела, А отац је већ сутра дан, ујутру још у постељи, у подне п увече декламовао громовитим гласом:

»Зашт си судбо, љута траго Црни сплела Марку дан,