Жена

па О =

Сентандреји, па стигао чак у Беч. Када се вратио у своје родно место, прво је затражио посла код мајкиног оца. Овај му разгледа сведоџбе и рече: — Ја те знам од малена. Ако будеш добар, код мене ће ти бити добро.

Деда Јова је био добар п било му је добро. За мало га је његов мајстор шиљао на вашар п „кирваје“, јер се уверио, да тај младић није пијанац, и да неће дирнути његову крајцару. А био је пи у послу вешт,

Моја мајка је попримала од њега све, што је он научио у вандровци, све што је Шваба новога пзмислио у Бечу, али тога није било много. „Лецедерски занат био је код наших Срба на велшкој висини.

Деда Јову и моју мајку везивало је нешто, што нису ни сами умели да растумаче А то је била заједничка тајна. Тајна онога пспита. Но деда Јова није ни помислио, да запроси мајка Јулу. Он беше сиромах, а отац моје мајке беше »мућан п угледан занатлпја, Ноје била реткост да сиромах калфа добије мајстореву кћер, али нијс био ред да се он намеће, него су, како ћу само да кажем, њега просили, Управо мајстор му је морао нешто наговестати.

Зове мајкин отац деда Јову, једпе недеље по подне у собу и каже му: — Слушај, дете! Доста си био туђ; треба већ једном да будеш свој. 'Греба да се вадиш за мајстора.

Јова поцрвене и промуца: — Мени је добро п овде.

— „Лепо је од тебе што прпзнајеш, али је боље бптп свој.

— Ви знате, мајсторе, да сам ја још врло мало заштедпо. А код нашег се заната не може без капитала. И алат је скуп и восак је скуп и мед је скуп.

— Ништа то. Можда би могли удеситп. Ти видиш да сам ја болешљив. Може битп да би могли удевати да прихватиш моу радњу.

Деда Јова поцрвене, из очију му грунуше сузе пи он пољуби мајстора у руку.

Ето тако се оженио после неколико месеци мој деда Јова са мојом мајком. А на венчању је мајка