Жена

ПОЈАВА ПРВА. Олужавка, Пролазник.

Служавка. — Но, та уђите, господине! Ено је... тамо.. вид'те... (Показује кревет.)

Пролазник, (тихим гласом.) — То је, дакле, онаг... (Скида шешир и не усуђујући се прићи, остане на прагу. Упро очи у кревет.)

Служавка. — Јесте, то је она... Слободно јој се можете примаћи.. ако вас, случајно, није страх!.. (Цијери се сурово.) Дођите, присвијетлићу вам. (Прилази кревету.)

Пролазник, (покушавајући да је задржи) == пе. немојте.. оставите је на миру... ја ипак видим..

Служавка, (подигнувши лампу у виси присвијетливши кревет.) — Чудновато, је — л — тег

Пролазник, (посље подужег посматрања.) — Али.. као да је мртва!

Служавка. — Боље реците да је мртва!.. Може ли се знати, да ли ће се она икада пробудити2.. Седма је већ година да тако лежи!.. Можете сад помислити!.. Што 'но ријеч: свакако ће се њен живот у спавању угасити... (Кези се понова.) При свем том, то јеи одвећ пријатно!...

Пролазник. — ИМ седма је већ година од како се у том жалосном стању налазиг...

Служавка. — Да, господине.. Управо седма година!

Пролазник — А овај чудновати „сан, је ли одједаред наиш'ог

Служавка. — Баш тачно вам не могу казати, али, ми-

слим, да га је проузроковао неки велики страх... Тада још ја не бејах овдје у служби...

Пролазник. -— И од прије седам година она је, дакле, сачувала ту исту непокретност7... Служавка. — Она није увијек тако непокретна... Она,

као да се с времена на вријеме тргне из свог сна.. Врло често би се помислило да ће се разбудити.. Али, пошље свега тога — ништа...

Пролазник, (примичући се кревету.) —- То је чудновато... сасвим чудновато... Служавка, (радознало.) — Ако се не варам. господин је лијечникг2.. и

Пролазник, — Не..,