Жена

ВЕНА с

ципелама чак и лети. Сандале, ону врсту ципела која личи на опанке, једва ко носи. Није у моди. А и одело нам је што може бити затворено, као да се намерно старамо, да нам се тело не испарава. Ни природа није у стању да нас увије у тако дебељу маглу, као што ми то чинимо. Закопчаки смо до грла, па чак у сред лета. Лечничка конгреси који се састају у свима крајевима света, бадава траже равне кровове, где би се могли купати у сунцу, бадава траже хигијенско одело, које би најбоље одговарало нашем здрављу, бадава траже да идемо гологлави кад је год то могуће, свет се гради невешт и иде за модом, коју му спремају они, који имају пред собом само своју корист, а не корист света,

Сунце и сунчани зрак, тај највећи извор снаге, ми још ни изблизу не поштивамо. колико би требало, а још увек певамо само „бледој месечини“ у љубавним песмама.

Др. В. Милер има право кад каже, да су нам прозори само зато, да затварамо собу пред зраком и сунцем. Не пуштамо сунце у' собе, да нам намештај не избели. Место да од наших домова саградимо просторе за очување здравља, ми волијемо да идемо по санаторијумима и да тражимо здравље, не у природи, него у апотекама.

Белешке из домазлука.

Како се теру чојане хаљине. Узме се пола воде, пола винског сирћета. Четка се окваси том водом и њоме пажљиво очетка хаљина. Кад се осуши, на наличје се изглача.

Кад је огрлица од катђута или вунене хаљине масна. Крпа се замочи у растворен салмијакгајст и њоме добро истре. ј

Пужеве кад жоћемо да растерамо, треба да поспемо она места где долазе са обичном кухињском соли, или треба та места да полијемо сланом водом. Сб се може помешати и са пепелом од дрвета.

Ножеви п виљушке најлакше се теру кад их одмах после употребе оперемо у млакој води, у којој смо растворили мало соде или салмијака. Затим добро убришемо и тек онда са запушачем од јагњеде и прашком за чишћење (пуцпулфером) орибамо.