Жена

208 _ - ЊЕНА

довољно посла, у кући су имали старију домаћицу, која се трудила да скине са девојака сваку домаћу бригу. А Јулку је, као и све девојке врло имућних родитеља у беспослици морила брига, да ће пасти у руке каквом недостојноме, који је не воли, него је узима ради њених новаца. А осећала је, како то мора бити страшно, живети крај човека, који ју не воли. Њене другарице учвршћивале су у њој ту мисао. Кад се год међу девојкама поведе реч о удаји, увек ће тек по која уздахнути и рећи: Лако је теби Јулка, ти имаш новаца, на сваком прсту можеш наћи и по десеторицу. А друга ће тек рећи: Данас се девојка не може удати без новаца.

— Дакле ћу се ја, мислила је Јулка, удати само зато, што имам новаца. Како је то страшно! Да немам новаца или би остала неудата, или ако бих се удала, знала бих да нисам купила мужа. И зато се овако не могу удавати. у

И заиста је говорила, да се неће удавати. И веровала је у то. Ружа опет није хтела да се удаје, што нема правилан нос, а Јулка што има много новаца. Можете мислити, како је било њиховом оцу кад чује ту песму. Испрва се до душе није много освртао на те разговоре и мислио је у себи: Девојачка посла. Али су пролазиле године. Јулки су долазили просиоци, ал она ни да чује. Када јој ко издалека спомене о томе, погледа на другу страну и направи се, да је пречула. Тада се отац поче да љути. И говорио је Јулки: Почињи већ. Шта чекаш2 Окај се лудорија. Зашто сам се толико мучио, текао, страховао, него за вас. Нећу да плетете седе:

Тада га је Јулка умиривала и говорила: Зашто нас тераш, оче, из твоје куће2 Зар смо ти толико тешке2 Зар ти не знаш да је девовање женско царовање2 Стрпи се мало. Знаш како каже српска пословица: Доћи ће ђаво по своје. Доћи ће неко и по нас и однети собом.

— Па да видим већ једареда тих ђавола! узвикну отац. Долазе толики, а ти ништа. Ти сметаши твојој млађој сестри, јер сваки зна, да је на тебе