Жена

СУ КОРНАЗО

209 ред. Ако су људи ђаволи, и ви сте истога соја, па вам не могу долазити анђели с неба. Далеко је. Него бих ја све те ваше глупаве романе спалио, да вам не пију мозак.

— Зар је то така велика слава удати сег пита га Ружица.

— Није слава удати се, али је још мања слава не удати се. Нисам то ја измислио. А шта је било тако страшно вашој матери код мене, а2 А и ја сам исто такав као и други људи.

Обе девојке скочише и почеше га грлити и љубити. — Е, кад би био ма изблизу још један такав као што си ти. Тебе нема у свој царевини.

Напослетку је ипак увидела јЈулка, да јој се отац озбиљно љути. А највећма ју је болело, што јој он пребацује, да стоји на путу млађој сестри. И једном приликом зададе му реч, да ће озбиљно узети ту ствар. Али је тражила времена. Неће као гуска у маглу, већ хоће те господичиће да проба. Како, то је она већ по мало смислила и то је њена ствар. — Само је још питала оца: — Мора ли се он теби допасти или мени

— Теби, теби! рече он. Али је после ипак додао: Ја верујем дете у твоју памет, да ћеш знати ко је за тебе.

— Мора ли бити јако богат 2

— Аха, видим већ, озбиљно је, рече он. Ти си већ намеркала неког и тај видим није богат. Ако му ништа друго не смета, то није главно.

Јулкин је отац имао право. Јулка је заиста већ превртала по глави своје удвараче, а највише њиховог песника. То је био осредњи чиновник у општини, и иначе човек прилично на очима. Бавио се и књижевношћу. Матица Српска је наградила један његов састав под насловом „Песма без мисли“. То му је давало неки сјај у друштву. Звали су га чак: Наш славом увенчани песник. Иначе је он писао песме у њиховом месном листу. И то писао њој, Јулки, бар су сви мислили да се ње тиче. Све новије песме носиле су наслов: Њој! Написао их је већ 35. А претио је, да ће написати 1001.