Жена

НЕНА

Па поново да се прекрстимо,

И поново да се поклонимо,

И поново да се помолимо,

Јер смо сада на згаришту нову, Освећеном, ускрслом Косову.

|.

На Косову Драгодан планина,

На планини дигла се висина,

На висини храст се издвојио,

На све стране грање помолио: Све је пред њим, што му срце жуди, Све је пред њим, о чем: гуслар гуди.

Ено поља, равна, широкога,

Где су била двојца на једнога; Мазгит' брдо, висине се хвата, Изнад гроба турског цар Мурата, А онде се Приштина помаља, Престоница Милутина Краља; Тамо Голеш, проклета планина, Самодреже онде развалина;

У долини и Лаб и Ситница, Онде опет црква Грачаница,

У даљини изглед, диван, нови, Косовски су тамо бедемови:

Шар планине врхови големи, Што су увек ледом покривени; Усред зиме снег им висе крије, То сред лета, кад му време није.

Благо звезди, која небом шета, Нагледа се све красоте света, Благо оном, који љубу има,

Па ужива душом и очима, Благо храсту, коме свака грана, Са дивнога виса Драгодана, Наглед'о се силних споменика, Наглед:о се силних бесмртника.