Жена

_-______ __-_ |

Ружа је хтела да уђе у своју собу, јер у свом радосном узбуђењу није опазила никога. Но отац јој приђе, поглади је по образу и пољуби је. Ти нас и не видиш, рече.

— Сана сам. Ал) ништа не показиваше на њој да је сана.

— Лаку ноћ Ружо!

— Лаку ноћ.

Јулка је била још увек толико изненађена, да није умела да се крене, нити да проговори речи.

Кад је после ушла и она да легне, Ружа је већ била у постељи али будна. Јулка јој приђе и поглади је и она по образу. И запита је: — Да ли да ти честитам 2...

— Ја ништа незнам, рече Ружа. ја сам увек мислила да се оне песме тичу тебе.

— Не, не, тебе се тичу Ружо. — Али си и ти држала, да се оне песме тебе

тичу, рече млађа сестра. И онда додаде лагано,

чисто престрављено: — је ли ти криво Јулка 2

— Није Ружо, није. Кунем ти се да није.

Ружа је погледа благодарно.

И она се претварала да неће никада да се уда, помисли Јулка, али јој заиста у души није било ни мало криво. Чак се радовала, што се онако свршило. Сутра дан око подне налазила се јулка у авлији или на прозору. Осећала је да ће им доћи славом увенчани песник. И заиста га опази са прозора како прелази њиховој кући. Изађе у авлијуи дочека га.

Он беше јако збуњен, и хтеде нешто да замуца. А девојка му рече: — Пазите добро! Ваша ствар добро стоји. Можете ако хоћете данас говорити с оцем. Али вас молим и говорим да и у вашем интересу не спомињите ни сад, нит: икад о оном нашем јучерањем разговору. То је сарањено. И ваша и Ружина срећа зависи од тога, да су све ваше песме од прве па до 37 биле намењене Ружи.

У