Жена

ВЕНА 219

А оне друге, надам се, да ће искрено бити посвећене — њој.

Он је благодарно погледа и рече: — Никад вам заборавити нећу.

Ружа, она пакосна Ружа, која је уживала да свакоме све у брк каже, јер се она не мисли уда-

вати, и бајаги није спала на то да се улагује мушкима, дочекала је ђувегију, као најпитомија голубица. А ђувегија: је био канда понајвише збуњен. једва је могао да пређе на ствар. А кад је прешао на ствар, почео је трабуњати о животу без цели, о домаћем огњишту, о срећи, о браку, и свето до-

ста испрекидано и збуњено.

Од једном се јЈулка гласно насмеја, даде му знак рукама да не говори даље и рече: — Е, господине славом увенчани песниче наш, морам вам казати, да вам овај разговор мало мирише на рузмарин, али му боја није ни мало зелена, него као у каквог опалог пожутелог листа.

Отац ју је укорео, али се она не даде заћуткати, — Та мани отац. Зар не видиш да не зна тај господин сад ни како се зове. Он је додуше послао јуче 3З7-ог голуба са рузмарином у кљуну, али је требао да се држи нашег старог обичаја и поведе собом проводаџију.

— Будите ви мој проводаџија! замоли је он.

јулка устаде, подиже руке у вис и рече свечаним гласом: — ја сам овде управо мати. Да сте благословени децо!

Отац се и смејао и љутио, али благослови и он младенце.

За време ручка, јер су ручали заједно, рећи

ће славом увенчани песник Јулки: –- А сад вас молим, да ми кажете име вашега младожење. Али га она строго пресече очима: — А ко вам

је казао господине, да ја имам младожењу. Молим да чујем. Ко и где.

Сиромах песник сав се скупио. Па онда замуца. Чини ми се као да сам негди нешто слушао о томе.