Жена

ЖЕНА. већ

каже: — Ви као да сте устали данас, што но реч, левом ногом. Најбоље да се ја курталисавам.

Прва проба јој се прилично допала. Но још једаред неће шкодити, помисли. Кад су се други пут састали, приђе јој простодушно, као да ништа није

„ни било. Она се необично гордила, што није био. њен обичај, и поче да разговара с њим с висине. Он ју је зачуђено гледао. А она стеже срце и би-

ваше све осорљивија с њима.

Њему прекипе и рече: — Знате шта2 Ви сте од неког доба сасвим ошашавили. Носи вас ђаво. — И оде.

Она поцрвене као кувани рак. Господин Сима је сјајно издржао пробу, али је ипак сувише, како ју је почастио. Што је дуже мислила, све ј0] је више импоновало. Научена да јој се сваки клања, ласка, увија се пред њом, ово јој долазаше од њега мушки, велико. А све се мање срдила, што јој је оно рекао, јер је заслужила, изазвала га је.

Господин Сима је од то доба обилазио око њихове куће кад је год могао. А кад су се састали, и није могао да је обиђе, он је скинуо шешир онолико, колико је морао. Тек да неко не помисли да су завађени. Ал' шта ће она садг Шта јој вреди, што је издржао пробу, кад га је том пробом отерала. И оних дана беше као утучена.

После краткога времена било је пред подне, Јулка је ишла баш из дућана, када опази где јој иде у сусрет господин Сима.

"Пипну за шешир и хтеде да прође.

— Лакше, господичићу, лакше. Ваљда ме се не бојите.

Видело се, да му би мило, што га је ословила. — А што бих вас се бојао, каже јој насмејано.

— Не мене, него се бојите да се извините.

— Било ме је жао, па помало и стид. Ал знате какви смо ми медведасти људи. Добри смо, мекани смо да нас можете мазати на хлеб као масломну сласт јести, али нас само не дирајте. Зашто сте били онакви баш самном.